Sat napred, sat nazad: Da li je vreme da prestanemo sa pomeranjem?

Dva puta godišnje, gotovo pa automatski, pomera se kazaljka na satu. Ovaj ritual, poznat kao prelazak na letnje, odnosno zimsko računanje vremena, dugo je deo naših života. Međutim, pitanje da li on ima smisla u savremenom dobu sve glasnije odzvanja, kako u Evropskom parlamentu, tako i u običnim razgovorima. Glavni motiv za uvodenje letnjeg računanja vremena bila je navodna ušteda energije, posebno u vreme kada je osvetljenje predstavljalo značajan deo potrošnje. Ali da li je to i dalje slučaj? I šta je sa uticajem na ljudski organizam, životinje i naš svakodnevni ritam?

Glasovi iz naroda: Šta ljudi zaista misle?

Kada se otvori tema pomeranja sata, reakcije su uvek žive i podeljene. Jedan deo ljudi iskreno ne vidi problem. "Meni je svejedno, ništa mi to ne remeti", kažu neki, navodeći da se lako prilagode ili da ih promena uopšte ne dotiče. Za njih, to je samo još jedna administrativna stvar, a sat vremena gore-dole ne menja suštinu njihovog dana koji i dalje traje 24 časa.

Međutim, druga strana je mnogo glasnija i strastvenija. "Protiv sam, to me totalno deformiše", ističu mnogi. Osećaj dezorijentacije, umor, poremećen san i čak fizičke smetnje kao što su glavobolje, navode se kao neposredne posledice. Ljudi opisuju kako im treba od nekoliko dana do nedelju dana da se "sastave" i povrate svoj normalan bioritam. Za neke, ovo nije samo subjektivni osećaj - postoje studije koje ukazuju na privremeni poremećaj metabolizma i povećan rizik od određenih zdravstvenih incidenata neposredno nakon promene.

Životinje i rutina: Nemački ovčar čeka večeru

Jedan od najemotivnijih argumenata protiv pomeranja tiče se naših kućnih ljubimaca i životinja uopšte. "Moje kuče je čekalo večeru u isto vreme, a još mu nije bilo vreme. Ništa mu nije bilo jasno", podelila je jedna osoba. Životinje, posebno one koje žive po striktnoj rutini hranjenja i šetnje, nemaju pojma o ljudskim igrama sa satovima. Njihov unutrašnji sat je sinhronizovan sa prirodnim ciklusom svetla i tame, a nagla promena "zvaničnog" vremena može da ih zbuni i izazove stres. Isto važi i za stoku na farmama, gde se muža i hranjenje odvijaju po tačno određenom rasporedu.

Svetlo ili mrak: Psihološka bitka

Možda najdublja podela među ljudima nastaje oko preferencije za duži dan. Oni koji vole letnje računanje vremena ističu kako im je bitno da dan što duže traje. "Grozno mi je kad je već u 17h mrak", kažu, opisujući ranu tamu zimi kao depresivnu i kočnicu za posleposlednje aktivnosti. Za njih, mogućnost da se u leto izađe napolje i posle 20 časova, da se uživa u toplom večernjem svetlu, neprocenjiva je. Ovakav raspored bolje odgovara savremenom načinu života, gde se druženja, sportske aktivnosti i opuštanje na otvorenom često odvijaju u popodnevnim i ranim večernjim satima.

Sa druge strane, zagovornici zimskog računanja vremena (koje se često naziva "prirodnim" ili "astronomskim") smatraju da je neprirodno da se leti već u pola pet ujutru razdani. "Očigledno se malo ko budi u 6 ujutru pa vam bitno samo u koliko sati pada mrak", primećuje neko. Oni koji rade rane smene ili imaju decu koja rano ustaju, više cene jutarnje svetlo. Takođe, ističu da je po zimskom računanju sunce u zenitu oko podneva, što je za njih prirodnije merilo.

Geografska zbrka: Da li smo u pogrešnoj vremenskoj zoni?

Debata se često proširuje na pitanje vremenske zone. Srbija se nalazi u zoni UTC+1 (srednjoevropsko vreme). Međutim, pošto smo na njenom istočnom rubu, naša prirodna pozicija je bliska zoni UTC+2 (istočnoevropsko vreme), u kojoj su, na primer, Bugarska i Grčka. "Grčka, koja je na istoj geografskoj dužini, ima sat vremena više od nas zimi", primećuje jedan sagovornik. Ovo objašnjava zašto je kod nas zimi tako rano mrak - po prirodnom toku stvari, trebalo bi da padne kasnije.

Zbog toga se javlja i argument da je letnje računanje vremena za nas zapravo prirodnije nego što izgleda, jer nas približava vremenu koje bi odgovaralo našoj geografskoj poziciji. Neki zagovaraju trajni prelazak na UTC+2, što bi u praksi značilo trajno letnje računanje, bez ikakvog pomeranja. To bi rešilo problem ranog smrkavanja zimi, ali bi zimi svitanje bilo nešto kasnije - oko 8 časova u decembru.

Administrativni horor i moderni problemi

Pomeranje sata donosi i praktične komplikacije. Od majki koje se plaše da ne rode blizance na prelazu sata i suoče sa administrativnom zbrkom oko toga koje dete je starije, do vozača koji moraju da se prilagode promenjenom rasporedu. Postoje i anegdote o radnicima u noćnim smenama koji, kada se sat pomera unazad, rade sat više koji im se ne plaća kao prekovremeni, a kada se pomera unapred, "gube" sat rada. U eri globalnog poslovanja, različiti datumi promene vremena širom sveta dodatno komplikuju zakazivanje sastanaka i međunarodnu koordinaciju.

Sa druge strane, tehnologija je uvelike olakšala život: pametni telefoni, kompjuteri i pametni satovi danas se sami ažuriraju, što umanjuje strah od kašnjenja na posao ili propuštenog termina. Međutim, stari analogni satovi, pegle, automobilske radio-ure i slični uredjaji i dalje zahtevaju manualno podešavanje, što za neke predstavlja mali, ali iritantni, podsetnik na besmislenost celokupne procedure.

Šta kaže Evropa i šta je sledeće?

Evropska unija je dugo razmatrala ukidanje obaveznog pomeranja satova, prepuštajući svakoj zemlji članici da sama odluči da li će zauvek ostati na letnjem ili zimskom računanju. Iako je inicijativa bila jaka, konačna odluka i harmonizacija u regionu se odužila. Za zemlje u regionu, poput Srbije, ključno će biti da li će se susedi usaglasiti. Teško je zamisliti da Hrvatska bude u jednoj zoni, a Srbija, koja je istočnije, u "ranijoj".

Čini se da je javnost u Srbiji, bar po anegdotskim iskazima, više naklonjena trajnom letnjem računanju vremena. Strah od mraka koji pada u 16 časova zimi jači je od straha od svitanja u 3 ujutru leti, koje retko ko doživi budan. Međutim, konačnu odluku donosi vlast, a argument "prirodnosti" zimskog vremena može biti jak.

Zaključak: Da li je sat dospeo na svoje mesto?

Rasprava o pomeranju sata je mnogo više od debate o jednom satu vremena. To je rasprava o tome kako se kao društvo prilagodavamo prirodi, o našem zdravlju, psihološkom blagostanju, ekonomiji i svakodnevnom ritmu. Dok jedni vide pomeranje kao "glupost neviđenu" i stres za organizam koji donosi više štete nego koristi, drugi ga doživljavaju kao korisnu tradiciju koja produžava dan u vreme kada to najviše želimo.

Sa razvojem tehnologije, promenom radnih navika i sve većom svešću o uticaju na zdravlje, čini se da je zamajac istorije okrenut ka ukidanju ovakvih sezonskih promena. Idealno rešenje za naše podneblje možda leži u promeni vremenske zone, a ne u dvogodišnjem pomeranju kazaljki. Dok se to ne dogodi, svakog marta i oktobra nastavićemo da postavljamo isto pitanje: Da li ovaj sat ima smisla? A odgovor, nažalost ili srećom, i dalje će biti podeljen.