Sve što treba da znaš o upisu i studiranju arhitekture

Ako razmišljaš o tome da studiraš arhitekturu, verovatno si suočen sa mnoštvom pitanja i nedoumica. Kako izgleda prijemni za arhitekturupripremiti za prijemni? Kakve su same studije i ima li posla nakon završetka fakulteta? Ovaj članak donosi sveobuhvatan pregled iskustava onih koji su već prošli ovaj put, pružajući ti realnu sliku o tome šta te čeka.

Prijemni ispit - Prva i najveća prepreka

Bez summje, položiti prijemni na arhitektonski fakultet predstavlja jedan od najvećih izazova. Konkurencija je velika, a kriterijumi su strogi. Tradicionalno, prijemnom za arhitekturu dominirao je test slobodoručnog crtanja, ali poslednjih godina došlo je do promena. Danas se, pored crtanja, često polažu i testovi koji proveravaju opštu kulturu, logičko zaključivanje, prostornu inteligenciju i poznavanje istorije umetnosti. Ključno je da se blagovremeno informišeš o tačnom formatu prijemnog za godinu kada planiraš da apliciraš, jer se propisi mogu menjati.

Većina kandidata se odlučuje za pripreme za prijemni koje traju najmanje godinu dana, a često i duže. Postoje specijalizovani kursevi koje vode iskusni profesori, a koji obuhvataju sve segmente ispita: od crtanja i matematike do teorijskih predmeta. Ovi kursevi su često skupi, ali mnogi ih smatraju neophodnima za uspeh. Kao što je jedan ispitanik rekao: "Spremala sam se godinu dana svakog vikenda po 8 sati, plus dodatno vezbanje." Međutim, postoji i mogućnost pripreme za polaganje prijemnog na samom fakultetu, što može biti prednost jer se upoznaš sa sredinom i očekivanjima profesora.

Velika je prednost ako kreneš sa pripremama za arhitekturu što je ranije moguće, idealno početkom četvrte godine srednje škole. Upornost i redovno vežbanje su kĺučni. Iako se priča da su neki uspeli i sa vrlo kratkom pripremom, realnost je da većini za uspeh treba meseci, pa čak i godina, posvećenog rada. Neophodno je razviti sposobnost opažanja proporcija, senčenja i kompozicije. Kao što je neko primetio: "Bitne su proporcije, ali je bitan i stil koji imaš u crtanju."

Samofinansiranje ili budžet? Pitanje novca

Arhitektonski fakultet se ubraja među skuplje fakultete. Studiranje arhitekture na samofinansiranju podrazumeva visoke školarine, a pored toga, studenti imaju i dodatne troškove za skupe materijale za crtanje, štampanje velikih formata, izradu maketa i slično. Upasti na budžet je, stoga, veliki cilj za mnoge.

Bodovanje na prijemnom kombinuje rezultat sa prijemnog ispita i uspeh iz srednje škole. Dakle, odličan prosek iz srednje škole može značajno da pomogne. Međutim, bez dobrog rezultata na prijemnom, čak i uz vrhunski prosek, šanse za budžet su male. Kao što jedan student ističe: "Pitanje je koliko ti to stvarno želiš." Ako si spreman na odricanje i naporan rad, šansa postoji. Treba biti svestan da će se, pored intenzivnog učenja za prijemni, tokom studija takođe morati uložiti mnogo truda i vremena.

Kakvo je studiranje arhitekture?

Kada uspeš da položiš prijemni i upišeš fakultet, otvara se potpuno novo poglavlje. Studiranje arhitekture je jedinstveno iskustvo koje se ne svodi samo na slušanje predavanja i polaganje ispita. Radi se o izuzetno zahtevnom i vremenski intenzivnom procesu koji podrazumeva konstantan rad na projektima, vežbama i studijskim zadacima.

Studije su veoma praktično orijentisane. Veliki deo nastave odvija se u okviru studija gde se radi na kompleksnim projektima - od idejnog rešenja do izrade detaljnih crteža i maketa. Ovo zahteva ne samo kreativnost već i dobro tehničko znanje. Predmeti se mogu podeliti u nekoliko grupa: umetnički (crtež, slikanje), teorijski (istorija arhitekture, teorija projektovanja) i tehnički (arhitektonske konstrukcije, materijali, fizika građevinarstva). Kao što jedan diplomirani arhitekta kaže: "Studije nisu teške u smislu bubanja, već zahtevaju puno vremena, tj. konstantan rad."

Danas se sve više koriste računarski programi kao što su AutoCAD, ArchiCAD, 3ds Max i Photoshop, pa je dobro već tokom studija usavršiti se u njima. Iako se mnogo radi na računaru, sposobnost slobodoručnog crtanja i skiciranja ostaje veoma cenjena veština koja omogućava brzo i spontano prenošenje ideja.

Ono na šta treba da budeš spreman je i često odsustvo slobodnog vremena. Rokovi za predaju projekata su česti i zahtevni, što dovodi do neprospavanih noći. Međutim, za one koji zaista vole arhitekturu, ovo je deo puta koji donosi zadovoljstvo. Kao što jedna studentkinja ističe: "Nije teško, ali je jako naporno i zahteva puno vremena. Ali kad razmislim, da bih mogla opet birati, opet bih ovo izabrala."

Šta posle diplome? Tržište rada za arhitekte

Ovo je možda najkritičnije pitanje za mnoge. Stanje na tržištu rada za arhitekte u Srbiji je teško. Završiti fakultet ne garantuje automatski dobro plaćen posao. Mnogi diplomirani arhitekti suočavaju se sa izazovom pronalaženja posla u struci. Kao što jedan ispitanik konstatuje: "Završila sam pre X godina i od tada tražim posao." Početne plate u arhitektonskim biroima mogu biti niske, posebno u manjim mestima, a konkurencija je velika.

Međutim, perspektiva nije crna. Postoje prilike, ali je potrebno biti snalažljiv, uporan i spreman na kontinuirano usavršavanje. Mnogi arhitekti pronalaze put ka uspehu kroz specijalizaciju, rad na sebi i izgradnju portfolija. Jedna od opcija je i traženje posla u inostranstvu, gde su uslovi rada i plate često znatno bolji. Kao što jedna arhitekta koja radi u inostranstvu kaže: "Ako si snalažljiva i hrabra, preporučujem ti da kada diplomiraš potražiš posao u inostranstvu." Zemlje kao što su Austrija, Nemačka, Švajcarska ili skandinavske zemlje imaju veću potražnju za kvalifikovanim arhitektama.

Osim rada u biroima, arhitekti mogu da se opredele za rad u državnim institucijama, da postanu asistenti na fakultetu, ili da pokrenu sopstvenu praksu. Ovo poslednje je izazovno, ali može biti i najisplativije. Ključno je graditi mrežu kontakata tokom studija i steći što više praktičnog iskustva kroz praksu i studentske poslove.

Da li sam ja za arhitekturu? Potrebne osobine

Ne postoji jedan idealan profil studenta arhitekture, ali postoje određene osobine koje će ti olakšati put. Pre svega, neophodna je ljubav prema arhitekturi i kreativnosti. Ovo nije zanimanje koje se bira samo zbog moguće zarade ili prestiža; potrebna je strast i istinska želja za stvaranjem.

Pored kreativnosti, važna je i sposobnost logičkog i prostornog razmišljanja. Arhitekta mora da poveže lepotu sa funkcijom i stabilnošću. Iako se ne zahteva da budes matematički genije, razumevanje osnovnih principa matematike i fizike je neophodno za projektovanje sigurnih i održivih objekata. Kao što neko primećuje: "Arhitekta nije slikar, već inženjer."

Odlučnost, upornost i spremnost na rad su takođe ključni. Studije su maraton, a ne sprint. Biće trenutaka očajanja i umora, ali i ogromnog zadovoljstva kada vidiš svoj projekat realizovan. Kao što je jedna studentkinja rekla: "Ako to zaista želiš da studiraš i da se time posle baviš, ništa ti neće pasti teško."

Zaključak

Put ka diplomiranju arhitekte je izazovan, zahtevan, ali i izuzetno ispunjavajuć za one koji su za njega stvoreni. Odlučujući se za ovaj put, moraš biti svestan svih prepreka - od izazovnog prijemnog za arhitekturu, preko intenzivnih priprema za prijemni, do samih studija koje će zahtevati tvoje vreme, energiju i posvećenost.

Informiši se što je bolje moguće, razgovaraj sa studentima i diplomiranim arhitektama, poseti fakultet ako imaš priliku. Razmisli iskreno o svojim motivima i sposobnostima. Ako nakon svega proceniš da je ovo put koji želiš da pređeš, budi uporan, strpljiv i hrabar. Kao što je neko na forumu lepo rekao: "Sreća prati hrabre." Sa dovoljno truda, strasti i istrajnosti, možeš da uspeš da studiraš arhitekturu i nađeš svoje mesto u ovoj lepoj i kompleksnoj struci.